Напомена: овај домен сам нашао угашен али због његовог садржаја, као и због референци које има одлучио сам да га закупим и сајт обновим. Текстови које овде видите су преузети из web.archive.org без икакве измене. Моје име је Дејан Дозет и ја се бавим прављењем сајтова и програмирањем. Молим сваког ко је заинтересован да ми пише да допунимо садржај овог сајта, које ће временом да постане још вреднији.


Чаробна моћ Пожаревца, почиње да делује на Вас, снага тренутка када закорачите на његово тло. Можда није најлепши, ни најчувенији, не ни најважнији – али сигурно, град у коме људи највише уживају. Већ на први поглед шетајући пешачком "штрафтом" како Пожаревљани зову Улицу Стари Корзо и обилазећи тржне центре наићи ћете на веселе, гостољубиве људе који су заљубљени у добар провод, можда мало непредвидљиве али увек испуњене неисцрпним ентузијазмом.

Сваки део града има свој посебан, лични шарм али овај део у центру Пожаревца, где се налази "штрафта", за Пожаревљане је исто што и Скадарлија за Београђане, Плака за Атињане или још боље Монмартр за Парижане. На сваком кораку, у сваком пасажу, иза сваког угла, посетиоца очекује неко ново изненађење: музеји, галерије, остаци прошлости, зграде из 19. века у које је удахнут интензиван живот савременог Пожаревца.

Сваки посетилац очаран је сликовитим и живим бојама. Овај део града је јединствен, одише колоритом. Красе га многобројни, кафићи, ресторани, кафане, тргови, дрвореди, туристи, улични свирачи, сувенирнице, солидна шопинг понуда. Кафане су одувек имале значајно место у животу Пожаревљана. Записано је, да је 1911.године Пожаревац имао 80 кафана и једног лекара. Кафана и данас има много са чувеним специјалитетима.

Сести за "свој" сто негде у углу кафане или кафића, одмах добити свој омиљени напитак, јер конобар и без наруџбе зна шта поједини гост воли, у каквој кафи ужива, на миру прелистати данашње новине или проћаскати са пријатељима о културним, политичким и другим догађајима – био је и остао, многим Пожаревљанима неизоставни дневни ритуал, поготово у нерадне дане, када се има довољно времена.

Пожаревљани воле песму и игру, како и не би када имају градски женски хор "Барили", који својим успесима на међународним такмичењима, доказује да је један од најбољих женских хорова у земљи. Ансамбли народних игара и песама Центра за културу Пожаревца и Костолца организују и шире изворни дух игара и песама са ових простора.

У организацији Центра за културу, сваке године почетком априла, одржавају се глумачке свечаности "Миливојеви дани" у част барда позоришне сцене – Миливоја Живановића. Народна библиотека, основана 1847. године, најстарија је културна установа у овом граду.

Историја града

"Змај деспот Вук заједно с једним братом Јакшићем удари на Турке и оплени им град Кулич; удари на Смедерево, ну не могне му ништа; после се врати преко Дунава у свој Сланкамен.

Не прође много а чувени турски јунак, Алибег, похара деспотове дворе у Сланкамену, кад деспот није био дома. Дознавши за то деспот се спусти низ Дунав, и више Смедерева, на оном месту где је била Тулба, подели са Алибегом мегдан и рани га.

Алибег побегне у једно село и сакрије се; сељаци га не смедоше проказати, а гневни деспот погуби до 70 људи, те остану само удовице, од чега се то село и данас зове Удовице. Алибега ипак нађе и потера га; код Смедерева га стигне и опет га рани. Алибег побегне преко Мораве и склони се у један рит у који није могао нико ући. Стога деспот запали тај рит и Алибег изгори, а месту од тог пожара остане име Пожаревац."

Први помен Пожаревца према турским тефтерима-изворима датира 1467. г., мада је, према непотврђеним траговима, постојао и раније. У историју нове европске културе, име града везује се за 1718. г., потписивањем "Пожаревачког мира". Тадашње велике силе, Аустрија и Турска, састале су се и мировним уговором одложиле непријатељства.

Пожаревац као центар Браничевског округа

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион.Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Такође добре привредне, културне и саобраћајне везе Браничевски округ одржава већ деценијама са Подунавским округом, са седиштем у Смедереву. Често се каже да ова два округа чине једну јединствену целину, због велике и плодне долине Велике Мораве која захвата оба округа, затим Дунава који их повезује и сличног менталитета људи који на овом подручју живе.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тежак економски положај читаве земље значајно су дестабилизовали привреду овога краја.

Географски положај

Град Пожаревац, налази се у источном делу Србије на осамдесетак километара југо-источно од Београда, налази се на 44. степену, 37. минуту и 12. секунди северне географске ширине и на 21. степену, 11. минуту и 23. секунди источне географске дужине, у седишту плодног Стига, измеду три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве.

Територија града Пожаревца простире се на површини од 481 км2, у 25 сеоских и 2 градска насеља (Пожаревац и велики енергетски центар Костолац). Град је како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, а територијално се додирује са градом Смедеревом (дужина границе 30км), Велико Градиште (17км), Мало Црниће (17 км), Жабари (4 км) и са општинама Ковин и Бела Црква на северу.Географски положај, локација и природни фактори, допринели су да територија града Пожаревца буде увек атрактивна за насељавање становништва (трећа престоница за време владавине кнеза Милоша).

Према попису из 2002. године, у граду Пожаревцу живи 74.902 становника.Захваљујући географско-стратешком положају и конфигурацији терена, преко територије града развијала се саобраћајна мрежа, тако да су данас на подручју града Пожаревца, осим ваздушног, заступљени сви видови саобраћаја.Друмски саобраћај одвија се на магистралним, регионалним и локалним путевима. Најзначајнији путни правац представља магистрални пут М-24 (веза са ауто-путем Београд-Ниш, од скретања до самог града има око 20 км), и М-25.1 (Пожаревац-Голубац-Кладово).

Мрежу регионалних путева чине саобраћајнице Р-103 Костолац-Пожаревац-Жабари, Р-105 Речица-Набрде, Р-107б Дубравица-Мало Црниће, Р-108а од М-15.1 код Берања-Средњево и Р-214а Пожаревац-Љубичево-Смедерево. Укупна дужина путева на територији града Пожаревца износи 183 км, од чега се 165 км сврстава у категорију са савременим коловозом. Магистрални путеви чине 48 км, а мрежа локалних путева 64 км савременог коловоза. Иако је повезаност насеља у граду Пожаревцу задовољавајућа, још увек је недовољно изграђена локална мрежа путева, као и мрежа са савременим коловозом.Град Пожаревац се налази на веома значајној прузи Београд-Бор-Зајечар, која повезује Тимочку крајину и целу источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије.

Од осталих железничких праваца треба поменути везу са пругом Велика Плана-Смедерево и Пожаревац-Костолац (захваљујући коме је костолачки басен повезан са остаталим мрежама железничких пруга у земљи).Посебан саобраћајни, привредни и економски значај за град Пожаревац има река Дунав која дужином од 13 км, представља природну границу према Војводини, односно јужном Банату.

Налазећи се на ушцу Велике Мораве у Дунав, као и на ушћу Млаве у Дунав, град Пожаревац спада у ред малог броја градова и општина са изузетно повољним условима за коришћење водених токова за још веће саобраћајно повезивање са другим деловима Србије. Међутим, поред ослањања на овако значајан пловни пут, речни саобраћај није развијен у оној мери у којој то услови дозвољавају.Ваздушни саобраћај није развијен на територији града Пожаревца, а најближи аеродром је „Никола Тесла“ у Београду.

Географске карактеристике

Клима

Карактеристике климе овог подручија, једним делом, веома су сличне клими банатске равнице-умерено континенталној. Најчешће дувају кошава и хладни северац. Падавине су углавном сличне републичком просеку око 600-650мм/м². Хладних дана у години има у просеку око 89, а просечна температура је око 13ºЦ.

Рељеф и земљиште

Подручије града је углавном равничарског карактера. Територију града чине три геоморфолошке целине: две равнице Стиг и Поморавље које раздваја узвишење по имену Сопотска или Моравска греда (огранак Карпата), који се пружа правцем север југ од Свилајнца на југу па све до Дунава код Дрмна на северу, са највишом тачком на територији града од 202 м.н.м (брдо и спомен парк Чачалица).

Због таквог рељефа веома је развијена пољопривреда. Град Пожаревац, у ужем и ширем делу, налази се на надморској висини од око 80м. Поменуте равнице и узвишење Сопотска греда нуде одличне услове за развој пољопривреде и понегде за узгој шума. Највише се гаје пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, поврће и воће и сличне културе. Код Костолца, према селу Ћириковац, површинским откопавањем брда долази се до угља. Рељеф омогућава скоро све врсте комуникација, од путне, железничке и пловне мреже.

Минерална богатства

Град Пожаревац је прилично богат минералима. Костолачки басен веома је богат угљем, који се експлоатише за широку потрошњу, а најви ше се користи за производњу ел. енергије. По својој снази, а и у производњи, електране Костолац не заостају за ХЕ Ђердап јер, кад је све у погону произведу ел. енергију као и Ђердап.

Испод плодне земље Стига налазе се знатне количине нафте, која се експлоатише са више бушотина. Богатство река - Дунава , Млаве и Мораве је у веома квалитетном шљунку и песку, који служе као грађевински материјал.

Нарочито је цењен моравски песак, као и онај из Дунава. Захваљујући томе, индустрија грађевинског материјала је развијена и читава палета производа (поред цигле и црепа) покрива тржиште општине и округа, и шире.

Воде

Град Пожаревац је један од простора у земљи богатијих водом. Кроз општину добрим делом протиче река Млава, а ободом границе општине реке Велика Морава и Дунав, што ствара добре услове за наводњавање пољопривредних површина а проблем пијаће воде је лакше решив у односу на многе општине, наравно, уз коришћење рени бунара и других система

Биљни и животињски свет

Подручије Града, с обзиром на конфигурацију терена, има веома мало крупне дивљачи, али зато обилује ситном дивљачи, као што су: зец, фазан, јаребица, дивља патка, гуска, лисица и др. Од шумског биља највише су заступљене топола, храст, багрем и врба.

Све три реке веома су богате разноврсном рибом: шаран, смуђ, сом, мрена, толстолобик и др. па је развијен спортски риболов.