Етно фестивали и манифестације

У духу традиције и очувању старих српских заната, спортских игара, спремању етно хране и очувању других српских обичаја, на територији Града Пожаревца организују се етно фестивали и манифестације.

Најпознатији су:

  1. Ускршњи етно фестивал;
  2. Сестрољински дани и
  3. Островачки бећарац.

Ускршњи етно фестивал се одржава другог дана Ускрса, у Пољани, односно у манастиру Сестрољин. Ове 2009. године Ускршњи етно фестивал биће организован по пети пут. На прошлогодишњем фестивалу учествовало је око 1.160 учесника из целе Србије. Учесници су се надметали у фолклорним играма, у спремању традиционалних јела, у старим спортским дисциплинама, старим занатима.

Био је организован и избор за најлепше офарбано Ускршње јаје, као и надметање у туцању фарбаних ускршњих јаја. Организатори овог фестивала су КУД »Младост« из Пољане, Град Пожаревац и Туристичка организација Пожаревац. КУД »Младост« из Пољане под овим именом делује од почетка 2001. године. Иначе, своју традицију постојања и афирмацију културно-уметничког рада друштво негује од раних тридесетих година прошлог века. У свом саставу има фолклорну, музичку, ликовну и етно секцију и броји преко 150 чланова.

Етно секција своје етно умеће, ручне радове, старе занате, припремање хране на стари традиционалан – етно начин крунисала је организовањем овог фестивала. Завирили смо мало и у њихов кувар: • Сеоска паштета: испећи 5 средњих кромпира у љусци и ољуштити их. Кромпире изгњечити и додати 500 гр самлевених чварака, 300 гр ситно сецканог празилука, 5 барених јаја испасирати. Све то сјединити. • Проја зељаница: замесити тесто од кукурузног брашна (400 гр ), 4 јаја, шоља за белу кафу масноће, 300 гр тврдог сира и 150 гр иситњених чварака. Испећи у пећници. • Василице: замесити обично тесто од белог брашна и квасца. Од теста правити мале лепиње и до пола их пећи у пећници.

На пола печења из извадити и пржити на врелој масноћи. Василице се спремају за српску Нову годину тако да се обавезно користи масноћа од печенице која се спрема за Божић. Сестрољински дани одржавају се такође у Пољани, у манастиру Сестрољин од 17. - 19. августа. Ова манифестација има културно - духовни карактер и можемо рећи да су то дани преображења. Организатори су Црквена општина Пољана, МЗ Пољана и Центар за културу. Учесници манифестације су песници, сликари, етно ансамбли. Островачки бећарац је манифестација која такође негује старе српске обичаје, етно храну, старе занате и беседништво здравица. Одржава се у селу Острово, 21. јула на дан Светог великомученика Прокопија.

Учествују фолклорни ансамбли, организује се изложба ручних радова, као и етно хране и старих заната. Организатор ове манифестације је МЗ Острово и Црквена општина Острова. Као што само име говори село Острово налази се на једном од највећих дунавских острва, које се протеже од ушћа реке Велике Мораве до Рамског гребена. Острово се налази на веома важном геостратегијском месту, спајајући Банат са Поморављем и Браничевом.

Оно је јединствен природно фортификациони систем који штити пролаз Дунавом испред банатско браничевског левка, који постепено смањује ширину реке пре њеног уласка у Ђердап. По усменом предању која су уверљива обзиром да су поткрепљена и археолошким истраживањима прво насеље Острова било је на пет километара источно и низводно од данашњег села, на потезу познатом под именом Селишта. Најстарија насеља на Острову потичу из времена вичанске културе. Историјски извори који описују походе Александра Македонског 335. године пре наше ере потврђују да је ратовао против Трибала и да побеђени Трибали беже на острво Пеуке.

Трибали су најзначајније племе у ИВ веку на Балкану. Читав низ историјских елемената указује да је острво Пеуке у ствари Острово. Током млађег гвозденог доба Острово постаје базно подручје за експанзију Келта на југ. Што се тиче времена под Турцима нема много података, сем да су многе породице из Србије пребегле на Острово пред турским зулумом. 1753. године је Острово означено као Српско насеље.

Путописац тог времена Табуе је записивао број домова, а касније то радио и све уредно записивао Корабински. Крајем прошлог века млади све више одлазе из Острово. Островљани да би очували културне и историјске вредности, и развили туристичке потенцијале свог Острова организују Островачки бећарац и друге манифестације.

Поделите са неким на: