Ергела Љубичево

- Ја правим веб сајтове, јавите ми се ако Вам је израда сајта потребна.

Према подацима турског тефтера, пописа подручја Браничева објављеног 1467. године у љубичевском атару, у селу Дербенџинско, организовано су се гајила грла на ергелски начин за потребе војске. 

Увек је српски народ у традицији и предањима гајио велико поштовање и љубав према коњима. Ту љубав је показао и Михаило Обреновић који је, између осталог, као свој легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубићеву.

Једну од најстаријих ергела у Србији (1853) основао је књаз Милош Обреновић и “на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, а у столетним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.”

Ергела Љубичево

Претпоставља се и да је ергела настала из материнске љубави кнегиње Љубице за најстаријег сина Милана, који је често био болестан, желећи да створи пребивалиште далеко од градске прашине. Тако је књаз Милош наредио да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Подигнут је конак и неколико штала у којима је књаз држао своје коње. То своје имање, на коме је настала ергела, поклонио је држави.

Ергела Љубичево

Име Љубичеву је дао кнез Михаило, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша. “Оаза мира и тишине”, како чести посетиоци називају ергелу, преживљавала је живот националне историје али је увек, после тешких дана, долазио препород. Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе.

У српској историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. Познати коњи, по јунаштву знани скоро једнако као и јунаци који су их јахали, су Дамјанов Зеленко, Хајдук- Вељков Кушља, крилати Јабучило Војводе Момчила, Шарац Краљевића Марка за кога је Гете рекао да су сви светски легендарни коњи у односу на Шарца само обична ждребад, верни Ђогин Бановић Страхиње, храбри Ждралин Милоша Обилића који погибе витешки заједно са својим јунаком на Газиместану... 

Ако нисте познавалац коњарства и коњичког спорта, вероватно Вам имена грла Љубичевац, Кастор, Ремоз, Хајџан неће нешто значити али сви који су “везани” за ергелу Љубичево, препознаће у њима освајача “Трипле круне”, непобеђеног галопера, Пепињера.

Посетиоцима се пружа организовано разгледање ергеле, приказ детаља из програма Игара -Љубичевски вишебој, вожња фијакером, упознавање и разгледање трофејне сале, обилазак споменика који је подигнут у знак успеха грла Љубичевца. Наиме, Љубичевац је 1974. године освојио победу у све три класне трке и триплу круну. За ергелу Љубичево је везана туристичко-спортска манифестација Љубичевске коњичке игре.

За контакт са Ергелом Љубичево препоручујем њихову фејсбук страницу.

Поделите са неким на: